Kako svakodnevno dobijam pitanja za magičnu formulu putem koje sam izvučena na green card lutriji i da li imam neki savet, a kako je počeo “zeleni” mesec – mesec oktobar, odlučila sam da sa svima vama tim putem podelim svoju priču u nadi da će vam biti od pomoći.
Sve je počelo oktobra 2012 godine…
Ustvari, ček, ček, ček… da se vratimo skroz na početak.
Sve je počelo u snu. Da, u dugo sanjanom snu, od detinjstva, koji je izgleda odjednom, te 2012 godine, dovoljno sazreo u meni. Tada sam shvatila ono što želim da podelim sa svima vama koji me pitate: “Kako? U čemu je magija? Koji je trik? ” da odgovor je samo jedan: Kada dugo sanjanom snu ljubav da krila, onda se desi da želja postane stvarnost. Onda se desi čudo. Magija. Onda san postaje java. Onda java postaje san.
Dakle, formula bi išla ovako:
SAN + ❤️ = ČUDO
A koraci da se do tog čuda stigne idu ovako:
1. Prvo ga odsanjate, a onda se probudite i napravite PRVI KORAK ka snu
I tako sam, tog oktobra 2012 godine učinila prvi korak, onaj najvažniji, ka svom snu, i prijavila se za green card lutriju na https://www.dvlottery.state.gov (link koji je ovde okačen je, napominjem, jedini zvanični sajt gde to možete da uradite!). Posebno skrećem pažnju na to zbog velikog broj lažnih sajtova koji će vam slati emailove da ste izvučeni ili da aplicirate preko njih i to će uglavnom naplaćivati ali prijave preko bilo kog drugog sajta završiće se samo time što će neko po ceni vašeg sna zaradjiivati novac. I to je to. Dakle, jedini, zvanični sajt za apliciranje je sajt koji sam gore navela. U tom smislu predlažem da pogledate video koji je američka ambasada okačila na svojoj zvaničnoj internet stranici: http://serbian.serbia.usembassy.gov/sr/dv.html.
Apliciranje za lutriju je BESPLATNO i vrši se isključivo na zvaničnom sajtu američkog Stejt depertmenta i ne postoji nikakav posrednik niti agencija koja će vam taj put ubrzati.
Možda je najlakše da taj proces posmatrate ovako. Imate magičnu formulu SAN + ❤️ s tim što ću ja sad malo razraditi jednačinu kako bi proces bio što jasniji.
Imate, dakle, SAN kome ćete dotati njegovu pokretačku energiju, a to je LJUBAV, i to treba posaditi u odredjenom periodu (isključivo izmedju 1. oktobra u podne EDT do 2. novembra u podne EDT), na odredjenom mestu ( www.dvlottery.state.gov ) i na odredjen način (instrukcije imate na sajtu a sve što vam je potrebno pored toga je fotografija koja ispunjava standarde predvidjene za dobijanje američke vize i online popunjena prijava u skladu sa instrukcijama na sajtu)
Evo ukratko šta unosite u online prijavu
– lične podatke: ime, prezime, datum rodjenja, pol, grad i državu rodjenja, državu kvalifikovanosti za DV program (to je uglavnom država u kojoj ste rodjeni, Srbija je kvalifikovana, ne brinite), adresu stanovanja, državu u kojoj sada živite,
– email adresu (uz napomenu: nikada neće dobiti obaveštenja email-om da ste izabrani ili da niste, ovaj podatak isključivo možete dobiti na zvaničnom sajtu na kom ste i aplicirali, email služi za komunikaciju u fazi nakon),
– najviši nivo završenog školovanja (potreban uslov je da imate – 12 uzastopnih godina školovanja. Dakle, 8 godina osnovnog obrazovanja i 4 godine srednje škole. Vanredno završena škola nije opcija. Ukoliko ste završili fakultet upišite univerzitetsko obrazovanje. Ukoliko još studirate upišite srednju školu. Dakle, upisujete ono šta ste završili a ne ono što jos uvek studirate.),
– trenutno bračno stanje. Važna napomena: propust da navedete svog bračnog druga, ako ga imate naravno u momentu apliciranja, rezultiraće diskvalifikaciji glavnog aplikanta. Ovo znači da, iako na primer palnirate da se razvedete, ako ste u momentu apliciranja i dalje u braku morate navesti svog bračnog druga. (potrebna je fotografija i svog bračnog druga, naravno)
– broj dece ukoliko ih imate i fotografije za svako ponaosob. (ovde navedite svu decu koja su neudata i imaju do 21 godinu na dan apliciranja).
Nakon popunjene aplikacije dobićete jedinstveni identifikacioni broj vaše prijave. Ovo čuvajte kao oči u glavi. Niko vas neće obaveštavati mailom o tome da li ste izvučeni ili ne. Ovaj broj je jedini način kako to možete da proverite a njega ćete od 1.5. do 30.6. naredne godine unositi na istom tom sajtu gde ste se prijavili (http://www.dvlottery.state.gov/ESC) u prostoru predvidjenom za proveru statusa zajedno sa prezimenom i godinom rodjenja. Ukoliko ste izvučeni, eh, taj momenat radosti ne želim da vam opisujem, taj momenat želim da osetite sami, ali ono što ćete ugledati biće odprilike ovo što sam ugledala ja:
E onda kreće panika. Ta panika kreće lagano već 1.5. ujutru, iako je izvlačenje tek u podne EDT i vrlo verovatno će u vreme izvlačenja sajt biti toliko preopterećen da ćete srećnu vest videti tek u kasne sate tog dana. U mom slučaju, a sećam se tog dana kao da je juče bio, bilo je to tek kasno predveče kad sam omamljena od sunca i prvomajskog roštiljskog dima koji mi je ceo dan punio sve disajne organe, i nakon bezuspešnog celodnevnog pokušavanja da sa nekog siromašnog wiifii koji sam na Avali hvatala proverim status, napokon ugledala ono što sam vam pritscreenovala gore. Prvo zastaje sve. Onda nastupa neverica. U toj istoj milisekundi kada neverica poseti vaš um kreće print screen-ovanje onoga što vidite na ekranu sa idejom da li me oči varaju iliti, da ja uslikam dok se ne predomisle. Onda proveriš još jednom pa se opet obraduješ. Vrlo verovatno ne gasiš više nikada taj prozor u svom browser-u. E onda kreće ozbiljna panika. Tad uglavnom pozoveš nekog da vrištite zajedno. Ja sam pozvala Marka, mog druga koji živi u NYC i koji je 2 godine pre mene izvučen na lutriji i upravo me on i inspirisao da odigram i ja. Vrištanje. Malo moje, malo njegovo. Ok, malo više moje. Dosta više. Ali i njegovo. E onda njegov racio počinje da postavlja pitanja a moj želudac da se okreće. Kad se seliš? Kad daješ otkaz? Gde ćeš da ideš? Šta ćeš da kažeš roditeljima? I tad skapirate da je vaš avion upravo sleteo i da se ukrcavate polako. Tu noć nisam uopšte spavala. A ni sledeću. A ni mnoge potom. Ali, kao što rekoh, neka ovde ostane prazan prostor za vas lični utisak kada vi budete izvučeni. Ja ću preći na sledeći korak, a to je:
2. ŠTA NAKON ŠTO VAS IZVUKU?
Prvo čestitajte samom sebi tiket za nov život, a onda krenite ODMAH da skupljate papire. Prvo što treba da uradite je da obavestite što pre Kentucky Konzularni Centar (KCC) da ste srećni dobitnik tako što ćete sa tog istog sajta, na linku postavljenom ispod te informacije da ste srecković i da ste izvučeni, da sledite upustva koja će vam objasniti taksativno vaše sledeće korake. Na tom istom sajtu na kom ste aplicirali (ispod ČESTITAMO) sada imate novi link – uputstvo, i imate ispisan broj vašeg srećnog loza koji počinje sa godinom za koju ste aplicirali pa onda ide EU (ako ste aplicirali iz Evrope), pa broj koji ste po redu izvučeni u svetu. Sada je taj broj broj koji treba da čuvate kao oči u glavi. To je broj vašeg izvučenog loza. Vaša karta za američki san. Moj je pocinjao sa 2014EU00022… što znači da sam ja bila dvadesethiljadita i neka izvučena u svetu. Što je ovaj broj manji to ćete pre doći na red za intervju. Američka vlada dodeli 50.000 iseljeničkih viza godišnje. To je ukupan broj svih dodeljenih iseljeničkih viza u celom svetu godišnje. I da, ja sam bila medju njima. 20 hiljada i neka. Jeeeeej 🙂
Sada je važno da vaša dokumenta pošaljete u Kentucky centar. Što pre. Odštampajte obrasce sa istog sajta, popunite ih i uz njih priložite fotografije. Obrasce ćete svojeručno potpisati i na svakoj strani navesti broj vašeg srećnog loza u gornjem uglu desno. Ja ovako volim da zovem ovaj broj, a zvaničan naziv je CASE NUMBER. Onda opet ulazite na isti taj sajt svakodnevno da proverite da li je vaša pošta zaprimljena u Kentakiju. Ni o tome vas niko neće obavestiti. Spas u tim momentima nestrpljivisti su 2 sajta:
– Visa bulletin (http://travel.state.gov/content/visas/english/law-and-policy/bulletin.html) – na kom proveravate statističke podatke o vizama a pored podataka koliko je izvučeno potencijalnih dobitnika u kojoj zemlji, vama najznačajniji podatak je taj koji je broj u vašoj zemlji došao na red za intervju. Pratite taj sajt na mesečnom nivou i videćete prosek i tempo kojim ide zakazivanje intervjua pa ćete okvirno moći da izračunate kada će vaš broj doći na red. Moj je došao tek u aprilu. Dakle, skoro nakon godinu dana od izvlačenja. Ali takav je tempo bio te godine. Na istom sajtu možete pogledati i tempo ranijih godina pa uporediti.
– Drugi sajt koji je jako od pomoci je forum zelena lutrija koji vam najtoplije preporučujem (http://www.zelenalutrija.com) jer na njemu ćete pored iskustava ljudi koji su izvučeni naći stvarno sve informacije o lutriji, prijavi, imigraciji i životu posle. Dakle, brdo korisnih informacija na jednom mestu.
Za vreme dok čekate vaš datum, imate vremena da se pripremite za intervju i selidbu. Na intervju nosite sve papire koji dokazuju ono što ste naveli u prijavi (diplome fakulteta/srednje škole, izvode iz matičnih knjiga, fotografije, odštampan papir da ste izvučeni – odštampajte ga odmah jer će vam stranica sa tom informacijom nestati kad se promeni link i na njemu bude postavljena stranica sa zakazanim datumom intervjua, izveštaj lekara o obavljenom pregledu).
Kad odrpilike proračunate kada će vam zakazati intervju, najbolje je da mesec dana pre toga zakažete lekarski pregled. Lekarski pregled i uskladjivanje vakcinacija obavlja se kod lekara koji su zvanični lekari za emigraciju i njihove adrese će vam takodje biti dostupne u informacijama. Pregled je vrlo formalan, suština je da utvrde da li imate neku zaraznu bolest, vadi se krv i snimaju se pluća i uskladjuju vakcinacije koje ste primili u toku života sa US sistemom vakcinacija. Ova potvrda lekara ima “rok važenja” 6 meseci pa je zato preporučljivo da pregled obavite neposredno pred intervju jer u tih 6 meseci koliko vam važi lekarski pregled imate mogućnost da udjete u US. Zato, ako ne planirate baš odmah sa intervjua da udjete u avion i želite sebi da date malo prostora da se spakujete i organizujete najbolje je obaviti ga što kasnije. Doktori su vrlo prijatni. Verujte kad vam ovo kaže jedna, vrlo verovatno najveća, zentara od lekara. Na zvaničnom linku sa upustvima imaćete i kontakt podatke ovlašćenih klinika gde možete obaviti lekarski pregled. Ja sam išla u ordinaciju na Dorćolu i sve pohvale predivnoj doktorki i kompletnom timu koji tamo radi na ljubaznosti i profesionalnosti. Lekarski pregledi se zakazuju pa uračunajte nedelju, dve unapred. Po obavljenom pregledu dobićete koverat koji ne smete da otvarate sami. Njega otvara konzul na intervjuu. Otvoreni koverat pre tog momenta vas diskvakifikuje na intervjuu.
3. TAJ DAN – THE DAY
E onda jednog dana dobijate prvi email povodom vaše zelene karte a to je obaveštenje da je vas status promenjen i da sada na istom onom sajtu na kom ste aplicirali više nemate stranicu sa obaveštenjem da ste izvučeni i brojem vašeg izvučenog loza i linkom sa instrukcijama, već sada imate stranicu sa datumom kada vam je zakazan intervju u ambasadi u Beogradu (ili već gde se nalazi USA ambasada u državi u kojoj ste aplicirali). Ne brinite, Ovo će biti najmanje mesec dana pred intervju, tako da opet imate prostora da se pripremite. Jedna napomena: ukoliko ste se u medjuvremenu promenili svoj bračni status, dobili dete itd. neophodno je da o tome obavestite ambasadu PRE intervjua kako bi i vaši novi članovi porodice bili pozvani na intevrju. Ovo možete uraditi dopisom KCC-u zajedno sa papirima koje ste slalli ili dopisom ambasadi). Ovde bi napomenula da je najbolje mesto na kom ćete dobiti informaciju vezanu za neku nesuglasicu koju imate u vezi sa celim procesom upravo Ambasada. Kontaktirajte ih slobodno, tu su uvek da vam pruže prave informacije, i time izbegnite da na intervjuu propustite neki važan dokument. Ja sam naravno štreberski ponela i više nego što je bilo potrebno, ali sam preko foruma gore navedenog zaključila da iako vam ne daj Bože nešto nedostaje, imaćete priliku da to dopunite i dostavite naknadno. Ipak, na vašem mestu ja ne bi dolazila nespremna na intevrju. Ni na jedan u životu. A ponajviše na ovaj. Na intervju nosite originale i fotokopije dokumentacije. Prevod nije neophodan naročito što izvode iz mk možete izvaditi i međunarodne. Otisci prstiju, dosta čekanja u čekaonici. Uplata takse. Pa opet čekanje. A kako moj život nekako uvek piše romane, moj zeleni dan bio je upravo takav. Kako je u isto vreme u ambasadi bio veliki broj zahteva za travel and work vizu, ljubazni radnik ambasade – Toma, legenda, koji je, ubeđena sam u to, postavljen tu samo da vas opusti i oraspoloži, savetovao nas je da odemo kući na 2 sata kako ne bi čekali to vreme u Ambasadi. Kada sam završila svoju pauzu za ručak, a kunem vam se iako je izgledalo kao večnost, proteklo je svega 30-ak minuta do mog kretanja nazad u ambasadu ugledala sam prizor koji poslednji želite da vidite tog momenta… mog auta koji sam parkirala ispred zgrade sa svom dokumentacijom i ugašenim mobilnim telefonom u gepeku NEMA! Kada ovo ugledate ispred novobeogradske zgrade prvo što pomislite je da vam je neko ukrao auto i samim tim odneo u gepeku sav vaš višemesečni trud i američki san u paketu i to sve 20-ak minuta pre nego što treba da se vratite u ambasadu. Ne, ne, ne, ne, ne… samo to sam ponavljala kao papagaj, neće se ovako završiti. A onda trk na parking servis “pauka” na starom sajmištu sa molitvom da ga tamo ugledate. Molitve uslišene. Beli se fićko na parkingu. Parking servis zaposlenom i dalje nije jasno moje haotično utrčavanje na parking. Gospođiće, moraćete da platite kaznu… Zadržite ga, treba mi samo da otvorim gepek… I trk u Ambasadu. Da mogu ponovo da proživim taj dan, ne bi se odvajala od moje gomilice papira ni u jednom jedinom momentu. Ali, onda to verovatno ne bi bila ja, i ne bi bilo drame. Razgovor sa konzulom pamtim kao moje potpuno odsustvo sluha i poluodsudstvo svesti. U suštini pitaće vas kad ste diplomirali, gde i kad planirate da idete, koji su vam planovi u smislu posla i stanovanja, da li imate nekoga ko će vam pomoći u prvo vreme… Konzul u tom momentu pred sobom ima onu vašu popunjenu prijavu koju ste još onomad po izvlačenju na lutriji poslali u KCC i na osnovu nje vam ostavlja pitanja te ne bi bilo zgoreg da ste sačuvali kopiju toga što ste poslali kako bi znali šta da očekujete na intervjuju. U njoj ste između ostalog naveli i adresu na kojoj ćete biti kad dođete u USA. To su uglavnom vaši rodjaci, prijatelji, neko ko će vam pomoći da se snađete po dolasku, tako da pripremite se i na pitanja o toj osobi (čime se bavi, u kom ste srodstvu). Suština je da se kroz intervju konzul informiše o tome koga prima kao novog budućeg građanina svoje države. Americi, a ni drugim državama, nije potreban novi beskućnik, već neko ko ima neki okviran plan i izglede da ostvari normalan život u Americi. Razgovor traje nekoliko minuta, a onda sledi rečenica: Sada podignite desnu ruku… Da li se zaklinjete da je sve ovo što ste izgovorili istina i ništa osim istine. Sada je vreme da kažete ono sudbonosno DA (I DO) i živite srećno do kraja života.
Ovo je zapravo tek početak moje priče… moj nov početak… početak mog sna…
Srećan početak vam želim!
Simona Otović
simonaotovic 